GROBARI

Udario sam u zid, išao sam pošteno
Autor: D. Radović | 24.12.2009. - 05:00

„Osećam se identično kao prve sekunde po završetku Izborne skupštine. Žao mi je što nisam uspeo da doprem do svesti ljudi koji su glasali. Insistirao sam na promenama, smatram da je bio idealan trenutak za Partizan da se pripremi za ono što neminovno stiže kroz privatizaciju i primenu Zakona o sportu, kako bi imao najbolje startne pozicije, jer to nijedan klub nije do sada uradio“, počeo je Savo Milošević poslednje obraćanje javnosti po pitanju izbora u Humskoj jer, kako sam kaže, narednih šest meseci neće davati nikakve izjave ni o Partizanu, ni o bilo kojim drugim događajima od javnog značaja.


Kako gledate na sam tok Skupštine?
- Nisam naišao na odobravanje delegata i mogu samo da konstatujem da se ništa nije promenilo u radu kluba. Po prvi put je bilo dva kandidata za predsednika, ali je sve bilo isto kao prethodnih 60 godina. Pobednik se znao, uostalom gospodin Babić ga je i najavio pre glasanja. Ljudi koji su dizali ruku imaće odgovornost već za tri ili šest meseci, i ako bude dobro i ako bude loše.

Znali ste kakva vam je pozicija?
- Moja moralna obaveza je bila da idem do kraja, zbog ljudi koji su me prethodno podržali javno ili putem raznih internet foruma. Uprkos nekim predlozima da se povučem, odlučio sam da ne odustajem, po cenu i da doživim ono što je viđeno. Ne zameram neopredeljenima što nisu glasali za mene, u neku ruku ih i razumem, ali je ostalo nejasno koliko je bilo glasova za gospodina Đurića. Jasno sam dva puta čuo broj 34, a onda vidim da se u međuvremenu popeo i do 44. Na kraju, nije ni važno da li je 34:20 ili 54:1, ishod je isti.
Da li biste nešto promenili u načinu kandidature kada biste mogli film da vratite unazad i mislite li da ste negde pogrešili?
- Vidim da se provlači priča da je kampanja bila loša, naivna. Postavljam pitanje - koju sam drugu mogućnost imao? Nisam imao uticaj na Radnu grupu, izbor delegata. Koji bi to vid kampanje doprineo da prođem bolje? Gospodin Babić je rekao da je trebalo da dođem pre dva meseca u klub da pričamo. Da sam to uradio, ne bi bilo u skladu sa onim zašta sam se zalagao.

Gospodin Đilas je izjavio da će u budućnosti biti zabranjeno funkcionerima DS da se kandiduju za funkcije u sportskim kolektivima?
- Ne bih komentarisao izjave gospodina Đilasa. Nikad ne treba reći - nikad, ali u ovom trenutku blizu sam odluke da se nikada više u životu ne kandidujem u Srbiji ni za šta, ne samo u sportskom kolektivu, već za bilo koju funkciju. U ovoj zemlji, ako je čovek pošten, ako želi da radi pošteno, može samo da naiđe na zid. U celu priču ušao sam čisto, pošteno i prihvatam da sam naivan, nezreo, da nemam iskustva, ali sam ja taj koji donosi odluke.

Šta su vam rekli prijatelji, najbliži saradnici?
- Veliki broj njih rekao je da mi je ovo velika škola, ogromno iskustvo. Možda zato što sam Bosanac, ali ja nisam ništa naučio iz ovoga i nikada ovakve stvari i ovakav način rada neću prihvatiti.

Koji su vaši sledeći koraci?
- Već sam napomenuo da ću se povući iz javnog života, a radiću za lični interes i interes svoje porodice. Narednih dana obavestiću klub pismenim putem da se povlačim iz Skupštine. To je ujedno i odgovor gospodinu Đuriću na poziv da se priključim radu kluba. Ako je bio iskren – hvala, ali sve što mislim i što govorim pokazatelj je da je naša saradnja nemoguća. Pošto su u klubu već bili moji prijatelji Mirković i Petrić, a zna se kako su otišli, mislim da bi bilo i glupo.

Niste čestitali Đuriću?
- Da sam imao priliku to da učinim kao neko ko je izgubio, uradio bih to sa govornice. Čestitam mu sada, doduše, ne na fer borbi već na pobedi.
Dolazićete na utakmice Partizana?
- Ne verujem da ću dolaziti na stadion, ali ću svakako pratiti Partizan preko sredstava javnog informisanja. Ne možemo pobeći od toga da su neke reči izgovorene, pritom, na licima pojedinih ljudi u Skupštini video sam neprijateljske poglede. Nema potrebe da svojim pojavljivanjem stvaram sebi nevolje, a ni klubu. Naravno, uvek ću navijati za Partizan da pobedi. Kada bih poželeo da izgubi, pljunuo bih sebi u lice – završio je Milošević.